Od početka pandemije, EU pomogla Crnu Goru sa 113 miliona eura

 Od početka pandemije, EU pomogla Crnu Goru sa 113 miliona eura

Evropska unija je, od početka pandemije, Crnu Goru pomogla sa 113 miliona eura, ali je i dalje čvrsto uz našu zemlju u borbi protiv kovida-19, poručili su iz Delegacije EU za Portal RTCG. Iz Ministarstva zdravlja su nam saopštili kako imaju uvjeravanja da će, i u narednom periodu, EU podržati realizaciju planiranih aktivnosti i inovativnih programa, koje će sprovoditi na svim nivoima zdravstvene zaštite, kako bi se što efikasnije izborili sa korona virusom.

U proteklih godinu mogle su se čuti ocjene da EU, u doba pandemije, nije pokazala dovoljan nivo solidarnosti sa Zapadnim Balkanom.

Istraživanja javnog mnjenja koje je radila Agencija De Facto, u periodu 15. novembar – 11. decembar 2020. godine, na uzorku od 1006 ispitanika pokazalo je da polovina građana zna za pomoć EU u doba pandemije Kovida 19. Na pitanje šta mislite, koja država ili zajednica država je najveći strani finansijski donator u Crnoj Gori, 44,7 odsto građana je odgovorilo da je to EU.

Šta kažu činjenice?

Kada se podaci objedine, dolazimo do zaključka da je pored finansijske pomoći od preko 110 miliona eura, Evropa donirala i mnogo više od toga.Iz Delegacije EU je Portalu RTCG saopšteno da je Unija od početka pandemije djelovala brzo i odlučno, mobilišući vrlo značajan paket bespovratne finansijske podrške vrijedan 53 miliona eura i 60 miliona makrofinansijske pomoći Crnoj Gori.“Donirali smo 100 bolničkih medicinskih respiratora, 10 modernih digitalnih rendgenskih uređaja i preko dva miliona komada lične zaštitne opreme. Pored toga, EU i njene države članice donirale su stotine hiljada komada lične zaštitne opreme kroz Mehanizam civilne zaštite“, navode iz Delegacije.

Sredstva EU će se, kako navode, takođe koristiti za izgradnju dva nova bolnička krila u Podgorici i obnavljanje desetak laboratorija.

„Evropska komisija je usvojila i paket od 70 miliona eura u okviru Instrumenta pretpristupne podrške (IPA II), za pomoć u finansiranju pristupa zapadnobalkanskih partnera kovid-19 vakcinama koje su nabavile države članice EU. Paket će se isplaćivati u vidu bespovratnih sredstava, koja će pomoći u pokrivanju troškova vakcina za prioritetne grupe u regionu i potrebne opreme za vakcinaciju“, poručuju iz Delegacije EU.

Pored toga, Evropska unija je u partnerstvu sa Svjetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) pokrenula novi regionalni projekat, vrijedan više od sedam miliona eura, za podršku sigurnoj i efikasnoj vakcinaciji stanovništva širom Zapadnog Balkana.

„Taj projekat pomoći će u pripremi regiona za efikasan prijem i primjenu kovid-19 vakcina, uključujući vakcine primljene kroz Kovaks i mehanizam EU za dijeljenje vakcina s državama članicama EU“, navode iz Delegacije za Portal RTCG.

Ekonomski i investicioni plan od devet milijardi eura

Takođe, Evropska komisija je Crnoj Gori dodijelila oko 200 hiljada eura dodatne podrške kao doprinos borbi protiv Kovida-19. Donacija je dio paketa predloženog od strane EK, vrijednog gotovo 530 miliona eura, dodatne podrške kroz Fond solidarnosti EU za zaštitu javnog zdravlja u borbi protiv koronavirusa.

Tim Evropa, koji okuplja EU i njene države članice, jedan je od glavnih donatora koji Kovaksu doprinosi s više od 2,2 milijarde eura, uključujući 900 miliona eura koje je nedavno opredijelila Njemačka.

Prve vakcine iz Kovaks sistema Crna Gora je dobila 28. marta – 24.000 doza vakcine AstraZeneka.

Važno je navesti i da je u godini koronavirusa podrška EU u Crnoj Gori bila nikada veća u istraživanjima javnog mnjenja. Pomoć EU i država članica stiže i dalje.

U prethodne dvije sedmice dobili smo dvije isporuke lične zaštitne opreme iz rezervi instrumenta rescEU, u okviru Mehanizma Evropske unije (EU) za civilnu zaštitu.

Bilčik: Vlasti CG da na najbolji način iskoriste pomoć EU

I šef Delegacije Evropskog parlamenta (EP) za odnose sa Crnom Gorom Vladimir Bilčik, u izjavi za Portal RTCG, podsjeća na pomoć EU od 113 miliona eura.

Bilčik kaže da je EU solidarnost pokazala i kroz Kovaks sistem, kroz koji smo već dobili 24.000 vakcina AstraZeneka

.“Crna Gora će dobiti ukupno 248.800 doza vakcina putem Kovaksa“, kaže Bilčik.

Ističe i da je EU zabrinuta za crnogorsku ekonomiju, ali poručuje i da se spremimo za buduću pomoć.

„Crna Gora je zemlja kandidat za EU, pa smo naravno zabrinuti za uticaj pandemije COVID-19 na crnogorsku ekonomiju. Mi u Evropskom parlamentu ohrabrujemo vlasti Crne Gore da na najbolji način iskoriste pomoć EU, kako bi ublažili uticaj krize i kako bi bili spremni za dalju pomoć Crnoj Gori u mjesecima koji dolaze”, zaključio je Bilčik za Portal RTCG.

Ministarstvo zdravlja zahvalno na velikoj podršciIz resora ministarke zdravlja Jelene Borovinić Bojović, Portalu RTCG, su saopštili da je Evropska unija u vrijeme pandemije pružila Crnoj Gori veliku finansijsku podršku, kako bi se ublažili ekonomski i društveni efekti krize izazvane koronavirusom.

Ministarka Borovinić Bojović javno je izrazila veliku zahvalnost Delegaciji EU na nesebičnoj pomoći u borbi protiv pandemije koja je, kako je kazala, doprinijela podizanju kvaliteta pružanja zdravstvene zaštite inficiranim pacijentima u crnogorskim zdravstvenim ustanovama.

„Ministarstvo zdravlja ima uvjerenje da će i u narednom periodu EU pružiti podršku na realizaciji planiranih aktivnosti i inovativnih programa, koji će se sprovoditi na svim nivoima zdravstvene zaštite, kako bi se što efikasnije izborili sa korona virusom“, saopšteno nam je iz tog resora.

Kako je ranije saopštila šefica Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori Oana Kristina Popa, EU od izbijanja pandemije korona virusa do decembra prošle godine obezbijedila je Crnoj Gori bespovratnu finansijsku pomoć vrijednu 53 miliona eura, kao i dodatnih 60 miliona eura izuzetno povoljnih kreditnih sredstava.

Ova izdašna finansijska pomoć EU, pojasnila je tada ambasadorka, bila je namijenjena, prije svega, za unapređenje zdravstvenih usluga, ali i kao pomoć sektorima i pojedincima koji su najviše pogođeni krizom. Dio bespovratne finansijske pomoći EU biće usmjeren na izgradnju dvije nove klinike u okviru Kliničkog centra Crne Gore i to Klinike za infektivne bolesti i Klinike za dermatovenerologiju“, poručuju iz resora Jelene Borovinić Bojović.

Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero Hernandez podsjetila je ranije da je EU već najveći pružalac finansijske pomoći Crnoj Gori, najveći investitor i trgovinski partner.Za infektivnu bolnicu 8,5 miliona eura EU je ranije donirala i 8,5 miliona eura za izgradnju Klinike za infektivne bolesti.

Ministarka zdravlja Jelena Borovinić Bojović kazala je da je tenderski dosije za taj projekat upućen Delegaciji EU na odobrenje, a kada bude prihvaćen ići će se u raspisivanje tendera. Novac od EU je dobijen iz IPE 2018.“

Možemo reći da je započeo proces finalne realizacije ovog veoma važnog projekta. U prethodnim mjesecima pripremljen je tenderski dosije za izgradnju i nadzor Klinike za infektivne bolesti od strane MZ, koji prethodno nije bio završen i dostavljen upravi Javnih radova na dalju nadležnost. Iz Uprave javnih radova nekoliko puta smo imali sastanke kako bismo usaglasili probleme“, kazala je Borovinić Bojović ranije u Skupštini.

Jaćimović: EU spriječila razornije ekonomske efekte

Profesorica Ekonomskog fakulteta Danijela Jaćimović kaže, za Portal RTCG, da je pandemija koronavirusa značajno pogodila evropsku ekonomiju, ali zahvaljujući izuzetno snažnom i višestrukom odgovoru ekonomske politike na krizu, kako navodi, spriječeni su razorniji ekonomski efekti po EU.

„Ipak, ostvaren je značajan pad realnog BDP-a od 7% u 2020. godini, što je njegov najveći pad od Drugog svetskog rata, prema izvještaju Međunarodnog monetarnog fonda Global Economic Outlook. Isti izvještaj predviđa, da bi 2021. mogla biti godina oporavka sa rastom od 4,7%“, kaže Jaćimović u izjavi za Portal RTCG.

Kako ističe, širom Evrope vlade su primijenile velike fiskalne pakete za podršku domaćinstvima i firmama, koji su sačuvali najmanje 54 miliona radnih mjesta.“Ipak, snaga oporavka presudno će zavisiti od toka pandemije, ponašanja ljudi i stepena kontinuirane podrške ekonomske politike“, poručuje Jaćimović.

Predsjednica evropske centralne banke Kristin Lagard je nedavno jasno istakla da je fiskalna politika i dalje ključni istrument u borbi protiv ekonomskih posljedica pandemije, gdje ambiciozni i koordinirani fiskalni stimulansi moraju ostati kako bi se podržala tražnja, a time i podržao ekonomski oporavak.

„Podrška se mora nastaviti i preduzećima i domaćinstima. U tom cilju Evropska centralna banka je uvela novi fleksibilni instrument, hitni podsticajni paket Kovid-19, prošle godine, koji uključuje kupovinu državnih i korporativnih obveznica dizajniranih za upumpavanje novca u ekonomije zemalja članica, održavajući niske kamatne stope i pružajući preduzećima pristup jeftinim kreditima. Kompanije su koristile ove zajmove za plaćanje radnika, tokom pandemije“, navodi Jaćimović.

Evropska centralna banka je, kako dodaje, uz program dugoročnog evropskog budžeta (NewGenerationEU) u iznosu od 1,8 biliona eura, dodala 607 milijardi dolara, u decembru 2020, čime je vrijednost ukupnih sredstava dostigla 2,2 biliona dolara.“

Fleksibilnost koja dolazi iz ECB se ogleda u vremenu trajanja ovog instrumenta, gdje je rok produžen do marta 2022. godine, odnosno do prestanka pandemije“, zaključuje Jaćimović u analizi.

Maja LALIĆ BURZANOVIĆ

Priča je nagrađena na konkursu za najbolji novinski članak o procesu pristupanja Crne Gore EU

Avatar

Portal Bar

Pročitajte još