Zašto se često dešavaju saobraćajne nezgode na preglednoj raskrsnici dva bulevara- objašnjava vještak saobraćajne struke

U bilansu saobraćajnih udesa u Baru, jedna od kritičnih tački je raskrsnica na Bulevaru Dinastije Petrović  i Bulevaru Revolucije, a svjedoci smo da rijetko prođe sedmica da se,  kako Barani kažu, „kod Okova“ ne dogodi saobraćajna nezgoda.

Zašto se često dešavaju saobraćajne nezgode na raskrsnici ova dva bulevara,  za Portal Bar objašnjava vještak saobraćajne struke Čedo Pantović, koji navodi da je češći uzrok odsutnost pažnje nego neprilagođena brzina, ali i činjenica da bi mnogi vozači upravo na ovoj raskrsnici „pali“ na ispitu jer ne poštuju semafor, ne zaustave se na crvenom pri uključivanju u drugi bulevar, a ovaj semafor nema dodatne strelice za desno.

Video nadzor i spoznaja vozača da su postavljene kamere, po mišljenju vještaka, rezultiraće  boljojbezbjednosti na frekventnoj raskrsnici.

„Dobra saobraćajnica ne znači i dobra bezbjednost. Raskrnica ima dobre karakteristike, dobro vođenje saobraćaja i prije raskrsnice i na ulazu u raskrsnicu, vidljive oznake za prestrojavanje ka željenom smjeru kretanja… Takođe, ima preglednost, širinu, opremljenost, semaforima, znacima.  Ali, svjedoci smo da se dešava dosta saobraćajnih nezgoda. Često se kaže da je vozač „prekoračio brzinu“, nije brzina isključivi razlog za nezgode. Razlog je i odsutnosti pažnje. Dešava se da vozač, pri brzini kojom se kreće, može da izbjegne prepreku, ali je ne izbjegne. Zašto? Zato što kasno reaguje jer ne vozi sa dovoljno pažnje. U poslednje vrijeme tu su telefoni i ostali uređaji u samom vozilu, pušenje u autu. Sve su to faktori koji odvuku pažnju vozaču  i on na opasnost ne reaguje blagovremeno, iako kroz analizu utvrdimo da je  imao  i prostora i vremena da izbjegne nezgodu“, kaže Pantović, vještak saobraćajne struke  koji ima preko 40 godina iskustva u praksi.

„Za ovu raskrsnicu, obzirom na sve njene karakretistike, jedini je  spas ugradnja uređaja za video nadzor. Dešava se da vozači nepravilnom putanjom ulaze u raskrsnicu  pa izazovu nezgodu, ili ne poštuju semafore, a ako semafor ne radi ne poštuju vertikalnu siglalizaciju. Kamere su jedini način jer mi ne možemo prevaspitati učesnike u saobraćaju, ne možemo ništa drugo da dodamo jer na toj raskrsnici je gotovo sve idealno da može bezbjedno da se kreće, vozi, vidi na vrijeme, prođe… Raskrsnica je jako pregledna i svi uslovi su ispunjeni za bezbjedan saobraćaj, ali dešava se što se dešava. Naravno, vozači bi trebali biti upozoreni prije raskrsnice da je ista pokrivena video nadzorom, mišljenja je vještak saobraćajne struke. 

Neki su razmišljanja da bi kružni tok smanjio broj saobraćajnih nezgoda. Ima li opravdanosti razmišljati u tom pravcu, ako raskrsnicu karakteriše preglednost, širina, potpuna opremljenost vertikalnom i horizontalnom signalizacijom …

„Ima smisla. Raskrsnice sa kružnim tokom su „protočnije“, imaju veću propusnu moć. Vozač htio, ne htio – mora smanjiti brzinu i ako dođe do nezgode uglavnom se svodi na blage kontakte, nezgode manjeg intenziteta i uglavnom nema povrijeđenih. To bi imalo smisla. Ali, onakvu raskrsnicu „žrtvovati“ je neisplativno  jer izgradnja raskrsnice sa kružnim tokom zahtjeva dosta ulaganja . Ne treba zanemariti ni činjenicu da su  raskrsnice sa kružnim tokom kod nas  nebezbjedne. Vozači često ne znaju da voze u kružnom toku“, kaže naš sagovornik.

Spekuliše se da na spornoj raskrsnici semafori nisu dobro sinhronizovani. Da li je to moguće?

„To je lako provjeriti. Kad je na raskrsnici bila nesreća i  poginuo momak, a više lica teško povrijeđeno, zbog davanja nalaza Višem sudu u Podgorici snimio sam semafor. Nikakvih grešaka nije bilo. Ne dešava se da se jednim upali zeleno, dok drugi imaju pravo prolaska  što bi mi u struci rekli „preklapanje“ svjetala. To isključujem kao mogućnost. Uređaj je koncipiran tako da bi odmah prešao na rad takozvanog samoupozoravanja – a to je žuto trepteće svijetlo“, kaže Pantović.

„Ima tu jedan problem- Semafor nema dodatne strelice za desno. Vozači koji se kreću, na primjer,  od hotela Princes,  ako iz Bulevara Revolucije skreću desno i ulaze  u Bulevar Dinastije Petrović, a na semaforu je crveno za prolazak ka Bjelišima, njima nije dozvoljen prolazak ni desno – u bulevar ka Ulcinju. Tu treba stati i čekati zeleno svjetlo. Znam koliko puta su meni svirali dok  čekam zeleno na glavnom semaforu. Ja čekam jer tako treba. Međutim, dešava se da vozač uđe u bulevar ka Ulcinju, ali prva desna traka zauzeta, on ulazi u srednju, ali tom srednjom neko vozi iz pravca Šušnja, vozi brže i zbog toga se dešava da dolazi do udesa. Ovo što sam opisao, naglasiću – kad bi kandidat prošao tako tokom polaganja vozačkog ispita, zbog nepoštovanja semafora, on ne bi položio ispit. Ali u praksi, često se dešava da upravo vozači tu ne poštuju zabranu prolaska i ishod je saobraćajna nezgoda“, objašnjava vještak saobraćajne struke Čedo Pantović   koji je još kao student položio  instruktorski ispit.

„-Radio sam u Beogradu i Baru. Što se tiče izgrađenog stava šta se dešava, imam uvid, saznanje i znanje. Na fakultetu sam imao predmet saobraćajna psihologija, koja vrlo dobro objašnjava sve situacije. Uslov da lice bude dobar vozač (ne govorimo o profesionalnim vozačima) treba da ispunjava tri uslova. Prvi je da ima domaće vaspitanje, određeni nivo tehničkog znanja koje  uglavnom danas svi imaju, a i vozila su koncipirana na digitalnoj tehnici. Treći je da poznaje saobraćajne propise. To znanje stiču u auto-školama. U naseljenom mjestu je dozvoljena brzina 50 km/h, ali ni 10 odsto  vozača to ne poštuje. Nije u pitanju neznanje, češći razlog je što  nema domaćeg vaspitanja i izgrađenog stava da je sramota voziti pogrešno i ugrožavati druge“, zaključio je Pantović.